Edit je prosečna devojka koja živi u Beogradu budućnosti. Zaposlena je volonterski da radi u istraživačkom centru TDR. Njen posao je da neguje Abela, autističnog matematičkog genija, koji je pošto je zapisao formulu koja objedinjuje sve energije koje se javljaju na zemlji, utonuo u večnu tišinu ( veruje se da bi takvom formulom bilo moguće izračunati budućnost čak i dokazati  postojanje boga, i postati najmoćniji čovek na svetu) Usled problema sa fakultetom, rešava da pribegne alternativnom metodu davanja ispita.

Njen prijatelj Herb joj prodaje čip  sumnjivog porekla koji bi joj pomogao da koristeći vezu izmedju svesti i podsvesti poveća svoje intelektualne sposobnosti. Medjutim niko ni ne sluti da će čip, pošto Edit sticajem okolnosti vidi grafikon misteriozne formule, postati svestan samog sebe i početi prvo mentalno a onda I fizički da se razvija kao Editina paralelna ličnost. Vremenom se dok Edit polaže ispite čip razvija u paralelni nervni sistem koji je putem mikronskih žica razvijen po celom njenom telu. Kako ga je hirurski ne moguće izvaditi, čip svakim danom postaje sve obilniji razvijajući se kao kakav kancer po organizmu. Vremenom vest dolazi I do ljudi iz TDR-a i oni u nemogućnosti da reše problem sa autističnim Abelom rešavaju da pokušaju sa bićem koje je indirektno Abelovo dete. Naravno takav postupak bi za rezultat imao i smrt Edit.

Posle brojnih problema i trauma. Edit na kraju ujedinjena zajedničkim problemom rešava da postane prijatelj sa svojim “stanarem “. U medjuvremenu on je stekao i svoje ime Edi kao i obličje koje je vidljivo jedino njoj, te ona postaje predmet ismevanja svojih prijatelja kao šizofreničarka i ludak. Ljudi is TDR-a pokazuju svoje pravo lice, prilikom bega iz njihove zgrade saznajemo krajnji cilj njihovih istraživanja. U jurnjavi za sopstveni život, Edit rešava da sa sobom povede i Abela čiji je život takodje došao u opasnost. Ovu neravnopravnu borbu izmedju nje i konglomerata TDR olakšava činjenica da je Edit u medjuvremenu postala pravi superheroj. Naime njen novi nervni sistem, izvlači iz njenog tela maksimum, koji prevazilazi i najludje snove. Edit odjednom raspolaže fantastičnom brzinom, snagom kao I sposobnošću da se savršeno bavi borilačkim veštinama. Tokom borbe Edit I Edi shvataju da će iz svega ovoga moći da izadje samo jedan pobednik...



REDITELJSKA EKSPLIKACIJA / Technotise – Edit i ja

Nakon šestogodišnjeg rada za Francusku strip izdavačku kuću i preko 300 nacrtanih tabli ,osetio sam potrebu da promrdam svoje likove - i to u animirani filmu koji će pokušati da odgovori na sve izazove koje pred sebe postavlja akciona naučno fantastična priča u budućnosti.



LAJT MOTIV

Film “Edit i ja“ kao animirani film ima prednost da stvari poput velelepnih zgrada, letećih automobila ili sajber okoliša ne zavise od budžeta filma već same imaginacije autora. Te će ovaj film upravo time i biti napunjen. Već dok sam pisao scenario, razmišljao sam o vizuelnoj postavci filma i kako osmisliti scene da pokazuju atraktivne stvari poput industriskog dizajna ili Beogradskih zgrada u budućnosti. Upravo bi to bila neka vrsta lajt motiva ovog filma.

Pošto sam 1998. kao svoj diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti završio strip “Technotise” ( koji je dve godine kasnije bio i objavljen ), primetio sam  da čitaoci jako dobro reaguju na prizore Beogradskih zgrada na koje su vremenom dodavane razne nadogradnje i implanti. Baš je ta prepoznatljivost čitaocima davala utisak ubedljivosti i osećaj da bi se ta neverovatna situacija i zaista mogla desiti. Upravo je to efekat koji bih želeo da postignem i u ovom filmu. U tom cilju su i likovi doživeli blage izmene.



LIKOVI

Za razliku od  stripa u filmu je kod likova još više insistirano na  prirodnosti. Oni su antiheroji koje situacija menja i tera na nešto što inače ne bi činili. Ovo se naravno najviše odnosi na Edit  - prosečnu devojku koja živi i studira psihologiju u Beogradu 2074. Likovima glasove pozajmljuju eminentni glumci poput Zorana Cvijanovića, Nebojše Glogovca, Petra Kralja, Srdjana Todorovića , Seke Sabljić i ostalih. U dijalozima sam insistirao na govornom svakodnevnom slengu  sa blagim socijalnim prizvukom, što čini da ovaj film zaliči na klasičan domaći film.  Time bih još više naglasio sam preokret u priči kad to prestaje da bude tragi komedija a postaje fantastika .


KADRIRANJE I REŽIJA

Osnovna vizuelna osobina Japanskih animiranih filmova ( Anima ) je stilizacija pokreta to jest svedena animacija, koja je bila neophodna usled brze seriske izrade za potrebe televiziskog emitovanja. Ono što je bila mana pretvorilo se u prepoznatljiv manir. Upravo sam taj manir zbog svog " grafičko dizajnerskog " izgleda želeo sam da ubacim i u svoj film.



Raskošna 24-orno frejmna animacija karakteristična za Diznijeve filmove npr. ovde je zamenjena statičnije koncipiranim kadrovima naglašene atmosferičnosti. Da bi se izbegla statičnost i samog filma pribegao sam brzoj smeni kadrova te naglašenom korišćenju dekora i ilustrativnom praćenju monologa. Kroz niz digresija, i  flesbekovskih prikaza priče, film postaje šarena slikovnica koje gledaoce ne čini svedocima dešavanja medju likovima već posmatračima same priče o kojoj se priča. Ovakav pristup pruža prostor za diskretni vizuelni eksperiment. Šetanje izmedju naratora i njegove naracije se prikazuje kroz interesantne tranzicije.

Premijera filma "TECHNOTISE - Edit i Ja" zakazana je za Septembar.