Na evropskom filmskom nebu, španska kinematografija sija posebnim sjajem. Ne samo zato što u sazveždju ima Almodovara, Amenabara, Fernanda Truebu ili Bigasa Lunu, već i zbog toga što u onom delu u kome je film odraz života, taj život čini uzbudljivim, shvatljivim i - kakav god da je - uvek poželjnim.

Na festivalu "Španski metar 2008." upoznaćemo neka nova imena i videti šta rade oni koje već znamo. Upoznaćemo Ramona Salasara (Ramos Salasar), koji je se u debitantskom filmu „Temelji života“ („Piedras“) ,uz pomoć pet briljantnih glumica, najavio kao dostojni sledbenik Pedra Almodovara (Pedro Almodóvar). Sesk Gaj (Cesc Gay) će u sentimentalnom putovanju „Iluzije“ („Ficció“) prodreti u srž prožimanja filma i života, a isto će uraditi i Visente Penjaroča (Vicente Peñarrocha), u svom prvencu „Iz tela u telo“ („Fuera del cuerpo“), kroz komičko-refleksivnu filmsku matricu.

Izvrsnog glumca Tristana Uljou (Tristán Ulloa) upoznaćemo kao reditelja. Sa bratom Davidom režirao je dramu „Stid“ („Pudor“), na kojoj bi mu pozavideli i skandinavski majstori filmske psihologije.

Još jedan izuzetan debi obeležio je novi španski film. „Noć suncokreta“ („La noche de los girasoles“) Horhea Sančesa Kabesuda (Jorge Sánchez-Cabezudo) pokazaće svu moć trilera kroz mozaičku dramaturgiju, dok će nas prvi film Danijela Sančesa Arevala (Daniel Sánchez Arévalo) „Tamnoplavoskorocrno“ („Azuloscurocasinegro“), kroz snažan dramski kolorit, upoznati sa porodicama u kojima svako traga za identitetom i dostojanstvom.

I na kraju, tu je stari, dobri, a uvek mladi i provokativni Bigas Luna (Bigas Luna), sa filmom „Ja sam Huani“ („Yo soy la Juani“), i junakinjom koja je naslednica njegovih dosadašnjih nimfi i nimfeta.

Svi ovi filmovi su istinski dobar razlog da od 15. do 18. maja budete u Dvorani kulturnog centra Beograda. Jer, Institut Servantes i Kulturni centar Beograda su dali sve od sebe da zadovoljstvo pre svega bude Vaše i da Vam život u bioskopu bude dovoljno uzbudljiv, shvatljiv i poželjan.

15.05.2008